Обиљежавању Дјечије недјеље, која се традиционално обиљежава почетком октобра, а ове године под слоганом „Важно је бити дијете, безбрижно и срећно“, придружили су се и ученици наше школе различитим активностима, како би истакли важност срећног дјетињства испуњеног дјечијим жељама, маштом, стваралаштвом и животом у безбрижном окружењу.
Радионице на часовима одјељењске заједнице, ликовно и литерарно стваралаштво, спортске активности, шетња у природи… само су неки видови кроз које су ученици истицали потребу да кажу како су и они дјеца која желе да буду безбрижна и срећна.
********************
*******************************
ВАЖНО ЈЕ БИТИ ДИЈЕТЕ
Кад јутро пробуди птице на грани,
А сунце се златним свјетлом јави
И почне игра која нема краја –
То дјетињство шири крила бескраја.
Јер дијете не зна шта су бриге,
У срцу му пламти некакав сјај,
Оно замишља чаробне игре,
Свијет је за дјецу неистражени рај.
Само дјеца знају да срећа није ствар,
Ни злато, ни новац, ни скупоцјени дар,
Већ осмијех пријатеља
И мајчин загрљај благ.
Оно се смије, сања и машта,
Ужива у радости,срећи и слободи,
Учи се да расте, воли и прашта,
Чиста нада га напријед води.
Лијепо је бити дијете
Док можеш да игром сваку тугу одложиш,
Да вјерујеш у добро и у снове,
И дане дуге и несташлуке нове.
Нека нам осмијех буде пут
И нека нас пјесма у нови дан води,
Да са лакоћом ријешимо изазове нове,
Да свако оствари своје снове.
У овом свијету пуно је брига,
Фали нам много љубави и мира,
Само је дјечије срце чисто,
Само дјечије очи од среће сјаје бистро.
ИВАНА КЉЕЧАНИН 9/1
********************************
ВАЖНО ЈЕ БИТИ ДИЈЕТЕ
Кад сунце сија и птице лете,
Кад смијех се чује свуда око нас,
Кад срећна дјеца снове плету,
Тад свијет је лијеп, топао и красан.
Балони шарени небо красе,
Сладолед мирише, пјесма се ори,
Без бриге дани брзо пролазе,
Свако се дијете тад весело створи.
Зато чувај дијете у себи,
Нека срце увијек остане чисто,
Јер бити дијете
Значи знати –
Како живот у радости цвати.
АНЂЕЛА СПАСОЈЕВИЋ 9/1
*********************
ЈЕ ЛИ ИЗВИНИ ДОВОЉНО?
Кад погријешим и срце задрхти,
ИЗВИНИ – шапнем, нек’ бол се смири,
Ал’ празна ријеч брзо увене,
Јер се дјело брзо шири.
Кључ је та ријеч што врата отвара,
Али корак искрен пут наставља,
Када осмијех сване и рука се пружи,
Тада се стара рана полако сузи.
ИЗВИНИ вриједи када срце вјерује,
Када поглед јасно кајање казује,
Тада мост се гради, туга нестаје,
А ново пријатељство у срцу сија.
Није то ријеч тек мала, лака,
Већ снага велика, искрена, јака.
Ријеч и дјело кад стоје заједно,
ИЗВИНИ постаје довољно вриједна!
Николина Бјелчевић 6/2