Протекло је 160 година од далеке 1864. године, када је 7. фебруара у Бечу умро Вук Стефановић Караџић, један од наших најпознатијих слависта, човјек који је народни језик поставио као књижевни и створио најједноставније фонетско писмо – ћирилицу. Обиљежавању ове годишњице придружили су се и ученици наше школе низом активности којима се указује на значај рада овог великог научника, писца, сакупљача народних умотворина…
Презентација ученика 9. разреда:
Радови ученика 2/1:
Презентације…
7/3:
6/1:
6/2:
7/2:
Анђела Вуковић 7/2:
6/1:
Катарина Јевросимовић 4/3:
О Вуку Караџићу у одјељењу 5/1 – презентације и посматрање монодраме „Мој отац Вук Караџић“:
О Вуку – ученици нижих разреда централне школе:
ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ
ВУК КАРАЏИЋ
Да није било Вука,
не би била ни АЗБУКА.
Он је људе описменио,
Ка бољем животу их окренуо.
Вук је хтио да се људи за слободу боре,
Али и за језик којим говоре.
Азбуку је он за нас написао,
Исказао ју као једну мисао.
Она је једно важно писмо,
И зато – Вуку захвални ми смо.
Сад азбуку пише свака рука,
Са радшћу и без мука.
Зато, много хвала Вуку,
За азбуку.
Памтићемо њега
Због азбуке, изнад свега!
ЈЕЛЕНА НЕДИЋ
8/1
ВУК КАРАЏИЋ
Уз много труда и знања
Вук је дошао до правог сазнања,
Азбуку је цијелу написао,
Људе је учио и многе стихове он је записао.
Српски језик му био приоритет,
Борио се да за то зна читав свијет!
Волио је школу и образовање,
Зато је људима преносио знање,
Борио се за свој српски род,
Желио је да сачува српски народ.
И зато – сада свака школа зна
Вука – реформатора српског језика.
ИВАНА КЉЕЧАНИН
7/1